Prvi ustanak

Skupila se raja, odasvud je došla. Tu je kuka i motika radna. Svi su ljuti, svi su vikat spremni!

Harač za jahaćeg konja, jednak je haraču za poveću kočiju. Zulumćari sluha nemaju. Svi imaju vreću za dukate, a i želju da je vraški zlatom pune. Narod je još lane pisao srezu da je 20 dukata mnogo za prosečnu radnu ragu. Od tada do danas niko pred narod da iziđe i da zbori – oće l’ biti bolje!

Ustalo se, 17. aprila. Tu bejahu mačvanski jahači. Već stigoše Šumadinci. Sremci takođ gazaše prtinu. Tu je istok i zapad Srbije. U Beogradu ih domaćini čekahu. Svi su tu – na konjima!

Beše tu šaraca, vranaca, rasnih vranih arapa, dorata… Svi lepši od lepšeg. Svi čisti, siti i napojeni.

Seljaci pokraj Save sedehu, i na ćilimima kahfom se služeše. Somuna se bratski nadeliše. Neki su tu još od onomad. Noće pod čardacima i vedrim nebom. Niz livadu graja i rža konja. Slabo ko tu koga čuje, ali svi se razumedu.

Vreme je ustajati!

Blagim kasom reku pregaziše. Kao neka vojska u niz se nanizali. Gledahu da narod beogradski ne trpi njiovu posetu.
A svi stali pa ih glede. Beše im milo, složne konjušare videt. Svak je nekog, u tom dugom nizu, nekog svoga prepoznao. Tu bejahu i poznate kalfe. Od doktora do učenjaka. Svi do jednog, jednom mukom, jednom silom poterani.
Maše narod iz mehana. Mašu snaše iz dućana. Kroz pendžere viri stara raja. Deca trče, vole videt konje.

Sunce još ni frtalj, nebom maklo nije, a već svi su isti palatu opkružili. Depešu su još vajkada sročili, pa je par junaka, Agama, pod noge noseše.

Age spise uz naklon primiše i zakleše se da će usrećiti raju. Da će harač biti ljudski i da će ga seljak sa merakom razduživat.
Opanke svoje junaci ostaviše, da bi Age stanje jadno uvidele. Sve do jedne bejahu poderane. Raja davno ni sukno ne menjaše. Sve abadžije bez posla ostadoše.
I ja sam se svojih, znojem pranih, opanaka odrekao.

I opet u povratku, na domaćine mislehu. Sve po dvoje do Save, opet odoše. Tu bejaše pozdravna skupina, skupina što isprati jahače. Svi do jednog osedlaše konje. Valja krenut, danom stići doma.

Na ovome vodenica premelja, al junaci opet spremni biće. Ukoliko Age opet budu neme, red bi bio ustančiti silno!